To što Vodolija voli ljude ne znači da će trpeti sve.To što je otvorena ne znači da je dostupna svakome.To što je društvena ne znači da se plaši samoće.Draža joj je prazna soba nego pogrešna energija.Draži joj je mir nego stalna drama.Draža joj je sloboda nego odnos koji je sputava.
Vodolija je jedan od retkih znakova koji iskreno voli čovečanstvo – ali ne podnosi ljude koji joj oduzimaju mir. Ona veruje u prijateljstvo, u zajedništvo, u ideju da svet može biti bolje mesto. Ona je ona osoba koja će stati uz drugačije, uz neshvaćene, uz one koje drugi odbacuju. Njeno srce je široko, njene misli još šire. Ona razume različitosti, prihvata tuđe mane, daje prostor svakome da bude ono što jeste.
Ali nemoj da pomešaš njenu širinu sa slabosti.
To što je otvorena ne znači da će trpeti nepoštovanje.
To što je tolerantna ne znači da nema granicu.
To što voli ljude ne znači da će ostati okružena pogrešnima.
Vodolija bira društvo. I još češće – bira samoću.
Njena sloboda je važnija od bilo kog odnosa
Za Vodoliju sloboda nije luksuz – to je potreba. Ona mora da ima prostor da misli, da diše, da se razvija. Ne podnosi emocionalni pritisak, posesivnost, dramu bez razloga, konstantno preispitivanje njenih izbora. Ona nije stvorena da se uklopi po svaku cenu, niti da se menja da bi nekome bilo prijatnije.
Ako pokušaš da je kontrolišeš, da je zatvoriš u okvir koji ti smatraš ispravnim, da joj oduzmeš individualnost – neće praviti scene. Neće vikati. Neće te moliti da je razumeš.
Ona će se udaljiti.
Jer za Vodoliju je unutrašnji mir vredniji od bilo kakvog odnosa koji je guši.
Draža joj je tišina nego lažno društvo
Postoje ljudi koji ostaju u lošim odnosima jer se plaše samoće. Vodolija nije jedan od njih. Ona zna da bude sama. Zna da provede dane u razmišljanju, stvaranju, učenju, planiranju. Zna da uživa u svom svetu bez potrebe da stalno bude okružena drugima.
Zato nikada nemoj misliti da će ostati samo zato što nema gde.
Ako oseti da su ljudi oko nje puni zavisti, negativnosti, manipulacije, sitnih igara i dvoličnosti – ona neće pokušavati da ih popravi. Neće ulaziti u beskrajne rasprave. Neće tražiti opravdanja za tuđe ponašanje.
Jednostavno će izabrati sebe.
I otići bez objašnjenja.
Njena tolerancija ima granicu – a ta granica je poštovanje
Vodolija razume da su ljudi različiti. Ne osuđuje lako. Daje šanse. Sluša. Ali postoji jedna stvar koju ne podnosi – nepoštovanje njene ličnosti i njenog identiteta.
Ako joj govoriš kako treba da razmišlja.
Ako pokušavaš da joj nametneš svoje vrednosti.
Ako je ubeđuješ da je “previše drugačija”, “previše hladna”, “previše svoja” – brzo ćeš shvatiti da si prešao liniju.
Jer ona neće menjati sebe da bi zadržala nekoga.
Radije će biti sama nego pogrešno shvaćena u sopstvenom okruženju.
U ljubavi – slobodna, ali duboka
Vodolija možda ne pokazuje emocije na klasičan način, ali kada voli – voli iskreno. Samo što njena ljubav nije posesivna, nije dramatična, nije gušeća. Ona želi partnera koji je njen saveznik, prijatelj, neko ko poštuje njen prostor i njene snove.
Ako je pokušaš zatvoriti u kavez ljubomore, ako joj oduzimaš prijatelje, ako je stalno preispituješ i sumnjičiš – izgubićeš je.
Ne zato što ne oseća.
Već zato što ne pristaje na ograničenja.
Za nju ljubav nije zatvor. Ljubav je sloboda da budete zajedno, a da i dalje budete svoji.
Kada Vodolija odluči da ode – nema drame
Najtiši odlazak je njen. Kada shvati da se više ne oseća dobro, da energija oko nje postaje teška, da su ljudi oko nje pogrešni – ona se jednostavno povuče.
Ne viče.
Ne preti.
Ne sveti se.
Samo nestane iz tvoje svakodnevice.
I tek tada shvatiš da si izgubio nekoga ko te nikada nije pokušao kontrolisati, već samo voleo na svoj, slobodan način.
