Jarac često deluje hladno, ali to je samo spolja. Iznutra, on je duboko emotivan, ali svoje emocije čuva za one koji su ih zaslužili. Kada ga izgubiš zbog laži, ne gubiš samo osobu – gubiš temelj. Gubiš nekoga ko bi stajao uz tebe i kada je teško, ko bi gradio sa tobom i ko bi verovao u tebe čak i kada ti sam sumnjaš.
Jarac je snaga koja se ne pokazuje – ona se živi. On ne obećava mnogo, ne razmeće se rečima i ne traži pažnju, ali kada je u tvom životu, znaš da imaš nekoga ko stoji čvrsto kao stena. Jarac je oslonac, podrška i sigurnost u jednom biću. On je onaj koji ostaje kada je teško, koji ne beži pred odgovornošću i koji nosi teret bez žaljenja. Njegova snaga je tiha, ali nepokolebljiva.
Jarac ne ulazi u odnose olako. On pažljivo bira kome daje svoje vreme, energiju i poverenje. Kada te pusti blizu, to znači da te vidi kao deo svog sveta – sveta u kojem se poštuju reč, rad i istina. Jarac ne daje ljubav na kašičicu, ali kada je daje, ona je stabilna, postojana i zaštitnička. On ne voli dramatične izjave, već konkretna dela. Njegova podrška se vidi u postupcima, u istrajnosti, u tome što je tu i kada svi drugi nestanu.
Jarac je stena jer se na njega možeš osloniti zatvorenih očiju. On je taj koji razmišlja unapred, koji planira, koji gradi temelje da bi drugi imali sigurnost. Njegova briga nije glasna, ali je duboka. On često preuzima odgovornost i za ono što nije njegova, jer oseća dužnost prema ljudima koje voli. Jarac je zaštitnik – ne rečima, već delima. Kada stane uz tebe, stoji do kraja.
Ali upravo zato što je takav, Jarac ne prašta laž.
Laž za Jarca nije sitnica, nije nesporazum, nije nešto što se lako briše. Laž je izdaja poverenja, a poverenje je za njega svetinja. Možeš pogrešiti, možeš pasti, možeš biti slab – Jarac to razume. On razume ljudsku prirodu, strahove i greške. Ali kada ga slažeš, kada manipulišeš ili kada mu gledaš u oči i izgovaraš neistinu – tada prelaziš granicu iza koje nema povratka.
Jarac tada ne pravi scene. Ne viče. Ne objašnjava. Ne traži razloge. On nestaje. I to nestaje tiho, hladno i konačno. Kao da nikada nije bio tu. Kao da nikada nije nosio, pomagao, štitio. I upravo ta tišina je najteža. Jer kada Jarac ode, ne ostaje haos – ostaje praznina. Praznina oslonca koji je bio tu uvek, a sada ga više nema.
Njegovo povlačenje nije impulsivno. Jarac dugo razmišlja pre nego što preseče. On analizira, preispituje, daje šanse. Ali kada jednom shvati da je istina narušena, da se poverenje ne može vratiti – donosi odluku koju ne menja. Njegov odlazak nije kazna drugima, već zaštita sebe. Jarac zna koliko vredi i zna da bez istine nema odnosa, nema poštovanja, nema stabilnosti.
Jarac je snažan upravo zato što zna kada treba otići. Dok drugi ostaju iz straha, navike ili emocija, Jarac bira dostojanstvo. On neće ostati tamo gde mora da sumnja, da proverava ili da se pita da li je obmanut. Njegov mir mu je dragocen. I kada ga neko naruši lažima, Jarac se povlači u svoj svet gde vladaju red, istina i tišina.
U ljubavi, Jarac je odan, veran i pouzdan. On ne traži savršenstvo, ali traži iskrenost. Njegovo srce nije lako osvojiti, ali kada jeste – ono stoji čvrsto i štiti. Međutim, ako oseti da je prevaren, da se igra s njim ili da mu se govori poluistina – njegova vrata se zatvaraju zauvek. Nema drugog kruga, nema popravnog ispita. Jer Jarac zna: jednom poljuljana istina uvek ostaje poljuljana.
